О књизи: 2022 / Структуру руског друштва домаће друштвене науке одавно описују користећи прилагођене западне теорије и класификације. Као резултат тога, њено модерно стање се појавило као скуп архаичних појава, потпуно „одступање“ од друштвене и политичке „норме“. Овакви описи су искључиво одговарали на питање: шта недостаје овом друштву? Истраживање Л. Фишмана је покушај да се напусти оваква парадигма и са флексибилније позиције опише тектонска померања у колективном моралу до којих је дошло у Русији крајем 20. – почетком 21. века. Аутор поставља тезу да „зле” институције и праксе понекад настају из сасвим племенитих норми и вредности, а људима можда недостаје искуство и далековидост да интервенишу у том процесу. Читалац ће сазнати зашто га је сама унутрашња логика совјетског друштва осудила да се помери до тачке у којој се на крају нашло – значајну улогу у томе имала је специфична социјалистичка етика врлине и колективне праксе повезане са њом..